Doktor kaže

Trendovi u estetskoj hirurgiji

Prof Dr Nenad Stepić, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, jedan je od najkvalifikovanijih i uvaženijih stručnjaka u Srbiji. Odgovara na naša pitanja u vezi estetike tela:

  • Metode i materijali koji se primenjuju u estetskoj hirurgiji.
  • Zahtevi i realnost očekivanih rezultata u vezi estetike tela.
  • Najpopularnije estetske operacije u proteklim godinama kod Srba i Srpkinja.
  • Da li je potrebno dolaziti na kontrole i posle nekoliko godina?
  • Koliko estetska operacija utiče na kvalitet ostalih aspekata života?
  • U kojem životnom dobu je nepoželjno podvrgavati se estetskim operacijama?

 

  1. Metode i  materijali  koji se primenjuju u estetskoj hirurgiji?

Što se tiče same rinoplastike (operacije korekcije nosa) novih procedura nema. Postoje dva osnovna trenda: zatvoreni pristup (bez spoljnih rezova) i otvoreni pristup. Zatvoreni pristup je do sada zastupljeniji. Ali sada sve više hirurzi pristupaju otvorenom pristupu. Po mom mišljenju iz dva razloga: prvi je neiskustvo i mnogo lakša vizuelizacija problema, lakši je za rad, a s druge strane mislim da su svi skopčani sa nekim uslovno rečeno trendom pa kakav god da je trend svi vole da ga na neki način isprate, jer to ima veliki odziv kod pacijenata.

Sama tehnika rinoplastike sa sobom nosi u velikom broju slučajeva  potrebu da se negde ukloni deo tkiva, a  da se negde doda. Veoma često kod rinoplastike se  deo hrskavice koji izvadimo iskoristi  za popunjavanje nekih sitnih konturnih defekata. Naravno, češće se uzima hrskavica uha i hrskavica rebra.

Kod povećanja grudi relativna novina je primena poliuretanskih implantata. To su implantati koji su potpuno identični implantatima koji nemaju poliuretan odnosno sunđerastu oblogu. Takva vrsta implantata proizvedena je još pre četrdeset godina ali nije dug niz godina korišćena, u jednom trenutku povučeni su sa tržišta Amerike zbog odluke da su štetne, a kasnije se dokazalo da nisu uopste štetni. Nihova osnovna uloga i prednost je u sledećem: oko svakog implantata reakcija tkiva je takva da dolazi do jedne blage zapaljenske reakcije a produkt te reakcije je stvaranje tzv. kapsule.

Kapsula  je veliki prijatelj jer služi da implantati stoje na istoj poziciji na koju smo ih postavili. Ali s druge strane, čak u 10 % slučajeva,  kapsula može da bude izuzetno jaka i da svojim skupljanjem dovodi do deformiteta dojke. Da bi se to sprečilo koriste se poliuretanski implantati pogotovo u slučajevima kada je već došlo do stvaranja kapsule. Kod takve operacije vadi se cela kapsula, menja se implantat i stavlja se poliuretanski implantat jer oni daju u manje od 1 % stvaranja kapsularne kontrakture. Mnogi hirurzi ih sada koriste za takozvanu primarnu agumentaciju to jest za prvu operaciju iz razloga da bi se predupredile takve moguće komplikacije.

Što se tiče materijala, u zadnjih petnaest godina implantati se pune visokokoenzivnim gelom što praktično znači da kada bismo i presekli implantat, silikonski gel ne bi iscureo nego bi ostao kao jedna želatinasta masa na mestu unutar kapsule.

Što se tiče novih tehnika one za sada ne postoje, postoje samo varijacije starih tehnika. Pre petnaestak godina krenuo je veliki trend da se implantati masovno stavljaju ispod mišića i da to navodno daje daleko bolje rezultate. Moje lično mišljenje je da ne postoji bolja i lošija tehnika, jer onda niko ne bi koristio lošiju tehniku. Znači, postoje jasne indikacije kada implant može da se stavi iznad mišića a kada ga je potrebno staviti ispod mišića. Naime ukoliko nemamo dovoljno tkiva u postojećim grudima, ukoliko tzv pinč hvat odnosno hvat iz dva prsta je manje od dva centimetra, onda je nepohodno podići veliki grudni mišić da bi u svom gornjem polu on pokrio implant, iz razloga da se ne bi nazirale ivice implantata.

U slučaju kada je taj pinč hvat veći od dva centimetra odnosno kada pacijentkinja ima dovoljno žlezdanog tkiva, nema potrebe dizati pektralni (grudni) mišić. Po mom mišljenju dojke tada izgledaju daleko prirodnije zato što nemamo akciju samog mišića. Naime, grudni mišić “radi” te ako je implant stavljen ispod mišića i sam implant počinje da “radi” tj da se polako pokreće i “beži”, što vremenom može dovesti do neželjenog pomeranja implanta. Kod anatomskih implanta (tzv “kruškastih”) kod kojih se trudimo da napravimo knap džep u koji ćemo ga staviti da bi predupredili okretanje i pomeranje implantata, pa čak i u tim slučajevima akcija mišića može dovesti do pomeranja implantata a samim tim i do deformiteta dojke. Dakle ne postoje jasne granice, postoje indikacije ali ne možemo govoriti da je jedna ili druga metoda generalno bolja.

foto: Rade Kovač
  1. Koji su najčešći zahtevi pacijenata? Realnost očekivanih rezultata u vezi estetike tela?

Često pacijentkinje dolaze sa zahtevima da svoj izgled poistovete sa izgledom nekih poznatih ličnosti. Naravno, nije moguće ispuniti takve zahteve jer pametan hirurg koji misli svojom glavom i u korist svog pacijenta, neće to prihvatiti. Ali, postoje hirurzi koji prihvataju takve zahteve uz verovatnu želju da se dokazuju. Najgore zahtev za hirurga je kada pacijent dođe i kaže: ja bih da operišem nos. A kada ga pitaš za detalje, šta mu konkretno smeta u izgledu nosa, on/ona samo zna da kaže da mu se nos ne sviđa. To nije baš ubedljiv razlog za operaciju. Normalan razlog za operaciju je na primer kada nos ide u stranu, širok je ili dugačak i sl. Za hirurga je to dobro obrazloženje koje može bez problema da ispoštuje.

Hirurg treba da bude vrlo obazriv sa zahtevima nekih pacijenata. Npr. kod oprecija grudi dolaze određene pacijentinje koje kažu: Vi ste operisali grudi moje drugarice, i ja hoću da imam iste grudi kao ona. I to može da se uradi, ali samo ako je njen preoperativni nalaz identičan ili sličan kao kod drugarice. Jednom rečju, ne postoje dva ista pacijenta a i estetska hirurgija nije svemoćna. Estetska hirurgija nije baš isto što i vajanje skulpture ili crtanje portreta. Kod nekog pacijenta se može primeniti određena tehnika i on u potpunosti može očekivati rezultat koji je zamislio, a kod drugih ne.

Ono što je sigurno jako bitno  i dobro, da sada za razliku od ranijih vremena gotovo niko ne govori o volumenu-zapremini implantata, već se govori o konkretnim dimenzijama implantata (širina, projekcija, visina). To je trend zadnjih nekoliko godina zato što sada dobro znamo da neka određena zapremina implantata (npr od 300 kubika) neće dati isti efekat kod različitih pacijenata jer širina grudnog koša i telesna visina same pacijentkinje kao i preoperativna procena veličine žlezdanog tkiva se razlikuju od devojke do devojke, tako da će se i krajnji rezultati jako razlikovati i za istu zapreminu implantanata. Iz tog razloga sve više smo počeli da pričamo o sve 3 dimenzije implantata u odnosu na atropometrijske tačke. Kao prvo, širina grudnog koša odredjuje širinu implantata.

Na primer neka devojka ima grudni koš sirok 28 centimetara. Njoj ne možete da stavite implantate široke od 14 centimetara jer morate ostaviti estetski gledano prostor izmedju grudi dva do tri centimetara. Kada prvo odredimo pravilnu širinu implantata, tek onda u zavisnosti od želja pacijentkinje možemo izabrati projekciju (niska, srednja, visoka ili čak ekstravisoka). U praksi najčešće se koriste visokoporfilni implantati jer oni daju najveći efekat odnosno i sa manjim zapreminskim implantatom može se postići željeni efekat.

Dakle, ponekad su želje pacijenata ili prevelike ili čak nerealne. Pacijent ponekad nema preciznu i objektivnu predstavu o realnom ishodu operacije. Zato je vrlo važan zadatak dobrog hirurga da realno i objektivno uputi pacijenta šta može očekivati kao krajnji ishod i da nikako ne podgreva očekivanja pacijenta koja su nerealna.

Zanimljivo, nisu sve vrste operacija iste kada se radi o očekivanjima pacijenata u takozvanom kopiranju izgleda neke poznate ličnosti. Recimo kod želje za kopiranjem izgleda tuđih grudi često može dosta toga da se uradi, ali sa druge strane u slučaju kopiranja nosa koji nam se kod nekoga sviđa  ili pak usta, to je vrlo teško, gotovo nemoguće.

Veoma je dobro što su sada pacijenti u Srbiji (pogotovo pacijentkinje) mnogo bolje upućeni u domete i posledice estetske hirurgije nego ranije. Na primer, u Srbiji su pre deset-petnaest godina preovladavale želje pacijentkinja da ugradjuju bitno veće implante. Danas su pacijentkinje sve više informisane, znaju npr koje neželjene efekte mogu doneti veliki implantati, znaju kako to realno utiče na izgled dojke a i cele figure itd, itd. Sve to je dovelo da se u poslednjih 15 godina prosečna veličina implantata smanjila za više od 20 % !

Što se oblika implatata tiče, ranije su se i to još od pre dvadeset-trideset godina koristili gotovo uvek okrugli-loptasti implantati a onda su se pre petnaest godina pojavili anatomski implantati (tzv kruškasti). Naglo je postao veliki trend da se ugrađuju “kruškasti” implantati. Na početku ti implatati daju prirodniji izgled (barem dok je devojka u uspravnom položaju) ali se iskustveno pokazalo da nakon samo 2 do 3 godine opuštanjem grudi može doći do pojave praznog gornjeg pola dojke. Da bi se to delimično izbeglo kod kruškastih implatanata hirurzi često insistiraju na njihovom stavljanju ispod mišića jer mišić još dodatno popuni gornji pol. Ali opet imamamo problem sa početka naše priče da akcija mišića može neželjeno pomeriti implant.

Nema najbolje vrste i oblika implanta, sve je na dobroj proceni hirurga i realnih želja same pacijentkinje.

 

  1. Koje su najpopularnije estetske operacije u proteklim godinama kod Srba i Srpkinja?

Što se tiče operacija koje se rade u opštoj anesteziji, najfrekventnije su operacije grudi, na drugom mestu je operacija nosa (rinoplastika) na trećem mestu su liposukcije, a tek kasnije dolaze fejslifting i sve ostale operacije.

Ukoliko govorimo o operacijama u lokalnoj anesteziji to su operacija klempavih ušiju i operacija kapaka.

Što se tiče operacije izduživanja nogu tiče to već podpada pod ortopedske operacije. To je tzv Metoda po Ilizarovu gde treba da se polome kosti nogu i da se privremeno ugradi aparat Ilizarova. Tim pre ne bih to nazvao estetskom operacijom pogotovu što nakon nje ostaju stravični ožiljci. Ali se ta operacija ipak izvodi kod osoba koje su niže rastom zbog hormonskih poremećaja ili nekog drugog razloga. Takve operacije se najčešće izvode u Ruskoj Federaciji.

 

  1. Operacija je bila uspešna, klijent prezadovoljan…Da li je potrebno dolaziti na kontrole i posle nekoliko godina?

Pacijenti dolaze na preglede ali na žalost ne u meri u kojoj bih ja želeo! Najčešće kontrole se obavljaju nakon tri, šest meseci i godinu dana. Posle toga je lični izbor pacijenta. Međutim, ima nešto što se zove follow up i znači praćenje pacijenta nakon 2 i čak 5 godina! To se radi baš iz razloga da bi se ispratio krajnji rezultat operacija, jer ni jedna operacija se ne radi zbog sledećih 6 meseci. Veoma sam srećan kada mi dolaze pacijenti nakon i 7 godina ili nakon trudnoće ili dojenja da vidim da li možemo nešto da poboljšamo ili unapredimo.

Inače, fabrički vek trajanja i garancija na implantate je doživotno! Ali još uvek nisam sreo pacijentkinju koja je doživotno nosila iste implantate. Najčešće pacijentkinje same nakon 10 godina dođu na novu operaciju i zamenu implantata.

 

  1. Koliko estetska operacija utiče na kvalitet ostalih aspekata života?

Ženama pre svega, mnogo znače uspešne estetske operacije, pogotovo operacije grudi. Stvarno je istina da grudi kao jedan od glavnih odlika ženske lepote i ženskog tela bitno doprinose psihološkoj sigurnosti. Neki moj lični iskustveni zaključak je da bezmalo sve žene koje su operisale grudi su ujedno postale i mnogo sigurnije u sebe, da su postale otvorenije, mnogo lakše komuniciraju. Dovoljan je pogled od strane i nepoznatog muškarca na ulici da bi se žena odmah osetila samozadovoljnijom.

 

  1. U kojem životnom dobu je nepoželjno podvrgavati se estetskim operacijama?

Donja granica za estetske operacije je 18 godina osim u izuzetnim slučajevima kada se radi o urođenim deformitima. Imamo i mlade devojke kojima roditelji za osamnaesti rođendan poklanjaju neku od estetskih operacija, ali poznajući toliko pacijenata moj stav je ipak da su to isuviše mlade godine za estetske korekcije.

S druge strane u psihološkom smislu GORNJA granica NE POSTOJI! Ne postoji gornja granica za estetsku operaciju, postoji samo gornja granica za totalnu anesteziju. Jedina kontraindikacija je da opšte zdravstveno stanje pacijenta ne dozvoljava da bude u opštoj anesteziji. Radio sam fejslifting ženi koja je imala 72 godine, operisao nos ženi sa 60 godina, tako da gornja granica stvarno ne postoji.

No posts to display.